Home

Byadmin

МАЛА ИСТОРИЈА БРОДАРЕВА И ЊЕГОВЕ ШКОЛЕ

Бродарево се први пут у писаним изворима спомиње 1281. године, а у вези с градњом манастира Давидовице. Само насеље развило се ближе Лиму, где се река најлакше бродила, те тако и место доби име Бродарево.

На почетку XX века, то беше мало, неугледно место. Тежак период после оног Великог рата – Првог светског, донео је мештанима још већу невољу, глад и немаштину. На почетку XX века Бродарево је имало само мале куће, од плота облепљеног земљом, покривене сламом. Најчешће нису имале ни под, тек понека кућа била је покривена шиндром, а може бити 3-4 црепом. Баш тада, у таквом окружењу, почиње са радом прва школа у Бродареву,1919. године.

Први учитељ био је Љубо Црногорац, тако су га Бродаревци звали и запамтили. Зграде за школу није било, па првих 30 ђака, а међу њима и неколико девојчица, кренуло је у трошну учионицу дотадашњег мејтефа. Већ следеће године дође нови учитељ из Босне, из Зенице – Грујо Митровић. Број ђака се повећавао, па школске 1921/1922. школу похађа 62 ђака. На своју десетогодишњицу школа има 127 ђака, а 1939. године, пред почетак Другог светског рата, уписано је 197 ученика.

Прича о школи је као прича о животу једног места и његових људи. Како би се могло причати о Бродареву, а не причати о његовој школи, која је попут самог срца Бродарева?

Са почетком рада школе место је оживело у сваком погледу, па сељаци 1929. године организују и Земљорадничку задругу, а онда 1936. год. почиње градња пута кроз Лимску долину.  Бродарево – „поспана“ касаба, на средини пута Пријепоље – Бијело Поље, буди се. Пуни се дућанима, ковачницама, кафанама. Стижу први „странци“ – људи из других крајева, стручњаци. Путем се могло отићи много даље, у свет.

А школа? Зграда школе се гради од 1934. године, нову школску зграду ђаци су добили 1936. године. Памте се први управитељи, а међу њима најдуже се задржао учитељ Мурат Чичић, који је на том месту био, најпре од 1928. па до 1932. године, а потом од 1934. до 1936. године. Бродаревци су све више схватали и прихватали значај школе. Било је тако све до рата, оног страшног – Другог светског. А онда школа заћута. Заћута живот. У бомбардовању је настрадао и један део школске зграде, саграђене тек коју годину пред рат.

У фебруару 1945. године, обновљен је рад школе, опет у приватној кући. Први учитељи са потребним квалификацијама стижу у Бродарево 1946. Били су то Срећко Ћуповић из Шапца и Зага Петковић из Пожеге. Школска зграда је поново оживела 1948. године. И ето баш те године, дође у Бродарево учитељ Душан Павловић, негде од Крагујевца. Дође да би ту остао наредних 30 година. Тих 30 година Бродарево је бележило значајан прогрес. У Бродареву се отвара Нижа гимназија, што је за место било равно отварању каквог Универзитета, јер, „ту у Бродареву ће моћи да се полаже мала матура“. Живот постаје динамичнији, ђаци постају важни, јер, „уче много више него што се икад учило“, како се говорило. Због смештаја и исхране нових ђака отвара се и бесплатан интернат са куварицом и економом, о коме брину просветни радници.

Учитељи и наставници били су носиоци напретка Бродарева. Били су једини учени људи у месту. Код учитеља се долазило да се потражи савет за разне животне проблеме. Да учитељ напише писмо, да посаветује око болести. Дуго није било ниједног здравственог радника. Уз иницијативу и подстрек просветних радника прорадила је амбуланта, аналфабетски течајеви за описмењавање одраслих, организују се аматерске позоришне групе, отвара дечији вртић, даје се иницијатива за изградњу месног водовода, креће електрификација места, изграђен је први ТВ репетитор, јавна расвета, фудбалско игралиште, спортски терени. Мештани су са пуно воље кретали у радне акције за боље сутра. Прва сијалица која је засијала у Бродареву 28. септембра 1960. године, била је баш у Основној школи. А и зар би требало другачије, јер – знање сија најлепшим сјајем, а знање је школа. Било је то време када се радило са пуно наде. Проширује се школска зграда, чак три пута, најпре 1956. а у периоду од 1959. до 1963. године, изграђено је пет нових учионица, сала и школска радионица. Школа добија своју ограду. Пошумљава се голет око места. Школске културно-уметничке групе из Бродарева, гостују у већим околним местима, са својим програмом. У сали се приказују филмске пројекције. То је и време ђачких задруга, када се у дворишту школе гаји воће и поврће. Многи су тада видели први пут грашак, научили да се кукуруз може сејати у редове или како се сади лук-арпаџик. Радила је и ђачка књижара при школи као једино место у Бродареву где су се могле набавити свеске, књиге и ђачки прибор.

Душан Павловић је своју личност и знање уткао у историју Бродарева и школе чији је директор био од 1948. до 1978. године, пуних 30 година. Да тако јесте говори биста у дворишту школе, коју је израдио данас светски познати вајар, наш Пријепољац – Горан Чпајак. Бродаревци су овом бистом желели да се одуже свом учитељу и директору, која је истовремено ту и као сећање на време великог прогреса места и време великог ентузијазма.

 

Основна школа у Бродареву основана је 1919. године. Од 1951. ради као осмогодишња школа. Од 1952. почињу да раде и први радници родом из Бродарева.  Своје данашње име – ОШ “Светозар Марковић”, бродаревска школа носи од 1962. године. Исте године прикључују јој се четвороразредне школе у Слатини, Завинограђу, Ивезићима, Милаковићима, Потоку и Заступу, шестогодишња школа у Гостуну и осмогодишња у Комарану (са четвороразредним издвојеним одељењима у Матаругама, Брајковцу и Гојаковићима), као и школа у Горњим Страњанима са четвороразредним школама у Мрчковини и Доњим Страњанима. Од 1964. године, две осмогодишње школе – ОШ „Вук Караџић“, у Комарану  и ОШ „Ђаци пешаци“ у Горњим Страњанима, се одвајају, да би 1979. године, школа у Комарану била поново припојена школи у Бродареву, а 1987. године и школа у Страњанима.

Највећи број ученика школа је имала школске 1963/1964. године – када је бројала 1841 ученика. Током седамдесетих и осамдесетих година XX века, број одељења се није смањивао. У период од 1984. до 1988. године, гради се нова школска зграда. Данас се у Новој школској згради, где су изграђени савремени кабинети, изводи настава од петог до осмог разреда.

Од 1990. године нагло се смањује број ученика, те постоје подаци који кажу да је за 8 година нестало 10 одељења.

На стогодишњицу свога постојања, 2019. године, школа броји 504 ученика, од чега је 439 у матичној школи. Још увек раде издвојена одељења: Комаран – 26 ученика, Завинограђе, Поток, Матаруге, Гојаковићи, Ивезићи, Слатина, Гостун, Заступ уз велику наду да ће опстати и у будуће.

Хоће ли школа и у XXI веку бити носилац живота у Бродареву? Хоће ли се Бродарево моћи и у будуће поносити својим најбољим ђацима израслим у врсне стручњаке попут:  др Рифата Рамовића, академика Петра Влаховића,  др Хасана Ханића.  Хоће ли ученици наше школе моћи понети славу на спортским теренима, можда, као што то већ чини Армин Синанчевић, члан репрезентације Србије, који својим учешћем на Светском првенству у атлетици, 2019. год. у Дохи у Катару, наговештава ново време за Бродарево и нашу школу.

И за крај – школа увек изнова поручује: 

„Образовање је кључ слободе“ и „Знање је моћ“!

Наџија – Нађа Хаџагић, професор историје

 (наставница историје у ОШ „Светозар Марковић“ од 2001. године)

Byadmin