На састанку Епископа милешевског г. Атанасија са директорима основних и средњих школа, који је у понедељак 31. јануара 2022. уприличен у манастиру Милешеви учешће је узео и директор наше школе г. Амел Курбеговић.
У наставку Вам преносимо текст који смо преузели са сајта Епархије милешевске.
На дан молитвеног прослављања Светог Атанасија Великог, у понедељак 31. јануара 2022. године, у манастиру Милешеви, одржан је састанак Његовог Преосвештенства Епископа милешевског г. Атанасија са директорима основних и средњих школа са подручја Епархије милешевске: из Пријепоља, Прибоја, Нове Вароши и Сјенице.
Владика је, као добар домаћин, своје госте најпре повео до храма Вазнесења Господњег где им је показао највеће материјалне вредности милешевског саборног храма: најпознатије фреске Белог Анђела и Светог Саве, као и гробно место Светитељево, где су његове свете мошти почивале преко 300 година.
Затим је саборовања настављено у манастирском салону. Владика је у свом поздравном слову рекао: – По благослову Светог оца нашега Саве, да се подсетимо на оно што добро знамо, да освежимо те основне чињенице, да их интегришемо, окупимо, а то је подсећање да је Свети Сава утемељитељ просвете у нашем народу. Он је први српски Архиепископ, уобличитељ српског народа и српске Цркве, организатор српске Цркве, али је он првенствено утемељитељ просвете код нашег народа.
– Од просвете и знања зависи све остало, организација живота, трајање, тако да је с правом речено од стране Светог Патријарха Варнаве, српског Пратријарха, сина наших Пљеваља, да су учитељи, наставници, професори, неимари народне душе. Ако ту додамо мисао Патријарха Павла, који је полагао највише на личност, онда бисмо рекли да су просветни радници неимари личности, градитељи личности.
– Просвета се често не посматра интегрално, него се неки аспекти оставе ван видика, али управо циљ прослављања дана Светога Саве јесте да се просвета интегрално сагледа, у целости. Да се види и тело и душа, сви аспекти просвете.
– Знамо да су после Светог Саве манастири били школе и да су монаси, калуђери, били једини учитељи, дуго времена. Тек касније, у сусрету са западним светом, са Европом, после отоманског ропства, дошло је до употпуњавања тог искуства, просвете.
– Доситеј Обрадовић је добро замислио да се сагледа какво је стање просвете изван Србије, у свету, на Западу, али је ту проблем био што је он мало искоренио просвету из њених темеља, из светосавске традиције.
– Циљ просвете, онако како то Црква гледа, јесте уцеловљивање. Нека стоји та западна просвећеност, али да сачувамо ми нашу, и да их спојимо, да то буде заједно, цео човек а не део, цела личност а не део личности. То је добро препознало руководство Србије па је подстакло увођење веронауке у просветни систем, јер је јако осетно било то одсуство наше традиције, светосавске традиције. Душа народна је дуго времена била неисхрањена баш због тог одсуства Светосавског предања.
– Веронаука употпуњује оно што треба да има једна целина, и ја сам зажелео да се ми сретнемо, ви, директори школа са простора наше Епархије, овде под окриљем храма Светосавскога, да поразговарамо, разменимо мишљења, да видимо да ли бисмо могли заједно више учинити. А пре свега, желео бих да вам захвалим што веронаука постоји у школама у којима сте ви директори.
Након добродошлице, уследила је размена мишљења и искустава, изношење виђења и предлога, а све у циљу сагледавања могућности за побољшавање процеса просвете и образовања у нашим школама. Директори су Епископу предочили низ искустава али и недостатака и проблема са којима се они сусрећу у својим школама у наставном процесу.
Заједнички закључак је да у свему овоме држава Србија и те како треба да помогне и да је неопходно да се Црква и просвета заједнички ангажују како би се покренули постојећи државни ресурси на решавање проблема.
Извор: milesevskaeparhija.rs