Oktobar mesec je svake godine poseban za našu školu. Osobito današnji dan, dvanaesti oktobar, kada slavimo rođendan i godišnjicu osnivanja. Od svog nastanka, pa sve do danas, Osnovna škola ,,Svetozar Marković“ je radila pod različitim okolnostima i u različitim uslovima. Neprestano se razvijala i izrasla je u jednu prepoznatljivu ustanovu koja svojim učenicima pruža sve bolje uslove za razvoj, napredak i sigurno mesto za boravak.
Tokom godina se Dan škole obeležavao na razne načine, onako kako je u trenutku bilo najpogodnije da se škola predstavi u najlepšem svetlu. Neki su postali tradicija ali se takođe trudilo uvek da se i nešto novo donese, pokaže i time unese savremeni duh koji se tako lepo naslanja na ono tradicionalno. Tako je bilo i danas. Tome svedoče nasmejana lica posetilaca, i ponos u očima i stavu svih učesnika u realizaciji proslave ovog posebnog dana.
Program je započet himnom ,,Bože pravde“ u izvođenju hora viših razreda koji su goste počastili još i himnom naše škole, kao i sa još dve modernije numere.
Direktor škole, Amel Kurbegović, se obratio prisutnim gostima, radnicima škole i učenicima kratkim osvrtom na ono najvažnije što naša škola neguje godinama a to su ljubav, tolerancija, razumevanje i buđenje želje za napredovanjem kod svih učenika podjednako.
Učenici nižih razreda su pokazali svoje veštine u recitovanju stihova poznatih pesnika, a izveli su i plesnu numeru.
Učenici viših razreda su pripremili humoristički skeč koji je nasmejao sve prisutne.
U okviru rada dramsko-literarne sekcije bio je raspisan konkurs na temu ,,Škola i mi, deca“. Najuspešnijima su uručene diplome i novčane nagrade.
Najzapaženiji deo priredbe je bio nastup prvaka koji su sa svojim učiteljima, na malo drugačiji način od uobičajenog govora dečijih prava, poslali jasnu poruku svetu da bez njih nema ni sveta ni radosti.
Prvaci su danas, svečano, primljeni u Dečiji savez. Tradicija naše škole je, godinama unazad, da se na današnji dan u dvorištu nove školske zgrade zasadi drvo generacije. U pratnji svojih učitelja i uz njihovu pomoć i podršku i ova generacija je dobila svoje drvo koje će, zajedno sa njima, rasti i napredovati i pretvoriti se u jednu veliku krošnju punu znanja i vrednosti. Učenica IO Zavinograđe je takođe želela da učestvuje i dala je svoj doprinos ovoj aktivnosti tako što je zasadila cvet o kom će da brine i koji će joj biti uspomena na sami početak školovanja.
